„СРБИЈА - Национална ревија”, број 55
РЕЧ ПРЕ
Пролеће одмакло, а тамне и ниске облаке никако да растерамо. Заплићемо се у ону стару „лошу бесконачност” као ономад пред суноврат. Лоши показатељи, иако прећутани, кљуцају у главама. Обећања од којих су многи живели сада делују шупље и поглодано. Учини се да је чак и хумор изгубио снагу. Али још увек постоји она кришка стварности која зависи од нас. Њој се увек можемо окренути, кроз њу се спасти. Ништа битно о нама неће нам рећи „сезонски хитови” наштанцовани за убијање времена. Одбацимо ту бучну празнину, покушајмо да се огледамо у себи, потражимо „даљине у нама”. <
САДРЖАЈ
Пролог
СТАРА СКИТАЊА И НОВА ИСКУСТВА
Немој да почињем
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИСТОЧНА СРБИЈА У ОБЈЕКТИВУ ЖЕЉКА СИНОБАДА
Чудеса обичног
Путоказ
У КОШТУНИЋИМА, НА СУВОБОРУ, ПРВА СРПСКА ПЛАНИНСКА ПЛАЖА
Дарови земље и неба
То је оно зрно Србије из којег увек све поново никне. Тај лепи крајолик, та здрава вода и храна, ти вредни и племенити људи. Треба нешто разборитости и труда, и улагања, наравно, да све то сине у свом пуном и неодољивом сјају. Зато овде долазе из Чачка, Милановца, Пожеге, Ваљева, али и из Шведске, Француске, Русије, и одакле све не. Лепоту и благодат не треба објашњавати, треба им се препустити
Пише: Милош Лазић
Фото: Саша Савовић
Ходочашћа
МАНАСТИР СЛАНЦИ КОД БЕОГРАДА, МЕТОХ ХИЛАНДАРА
Под трећом руком Тројеручице
По предању, светиња је задужбина краља Драгутина Немањића. Нарочит значај манастир је имао у Стефановој деспотовини. Често су долазили Ђурђе и Јерина. Прича се да су овде некада почивале мошти Светог Стефана, архиђакона и првомученика. Поуздано се зна, пак, да је патријарх Герман 1961. у часну трпезу похранио честицу моштију овог светитеља добијену у Русији. Од 1969, када је манастир постао метох Хиландара, овде је и освештана реплика иконе Богородице Тројеручице. Молитве из Сланаца чују се далеко и делотворне су
Пише: Данијела Кнежевић Стевановић
Фото: Жељко Синобад
Сусрети
СЕДМА РУМСКА „ШТРАПАРИЈАДА” И ЊЕНИ ОДЈЕЦИ
Све коњске снаге
„Коњи и ћурке су увек у моди”, кажу вицкасти Сремци. „А балвани су овде на власти већ деценијама.” У Босни коње који вуку балване гоне „штрапари”. Тако их зову. За то су потребни снага, умеће и увежбаност. Кад направите такмичење у томе, добијете „Штрапаријаду”. Око ње се исплету, саме, многе приче, окупе многи људи. Ако неко још позове тамбураше...
Пише: Катарина Филиповић
Фото: Реља Поповић
Удица
КАКО ЈЕ СРПСКА ЕМИСИЈА „FISHING WORLD” ОСВОЈИЛА СВЕТ
Повратак природности
Аутор Радомир Кркић највећу захвалност дугује домаћим ТВ мудрацима који су емисију „Свет риболова” укинули. Да нису, никада не би закуцао на врата великих иностраних ТВ кућа. Данас се његова емисија снима на енглеском и емитује у преко шездесет земаља. Красе је једноставност и аутентичност. Ненамештеност. Природа без „фотошопа”, превага искрености и талента над великим буџетима и технологијом. Његови гледаоци знају да је „вода најбоље уземљење”
Пише: Владимир Јанковић
Фото: Архива саговорника, Жељко Синобад
Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (3)
Сербски чудотворци у Кремљу
Одмах по крунисању, Иван IV Силни наставио је градњу царског Кремља. Архангелски сабор живописан је као сабор предака у име којих влада. Ту су сви његови претходници, руски владари, у сјају и одеждама. Само четири личности нису Руси, само двојица нису у владарским него у монашким одеждама: Свети Сава и Свети Симеон, „сербски чудотворци”. Преостала двојица неруса: византијски цар Михаило VIII Палеолог и Свети кнез Лазар Српски. Само једна личност у Архангелском сабору насликана је два пута: Свети Сава Српски
Пише: Милован Витезовић
Фотографије: Александар Ћосић и Архива „Националне ревије”
Знамења
МАЛА ХЕРАЛДИЧКА ИСТОРИЈА БЕОГРАДА
Под орловским штитом
Златни печат из времена светог деспота Стефана најстарији је до данас сачувани хералдички траг о грбу српске престонице. Најстарија потпуна представа грба је у грбовнику из 1555. Под турском окупацијом Београд није имао знамења. Аустријанци и Угари су доносили и односили своја. Први јасан српски пропис о грбу Београда је из 1914, али је реализован тек 1931. Данашња обележја Београда су модификована верзија тог решења
Пише: Владимир Матевски
Белег
МАНАКОВА КУЋА И ЊЕНА ВРЕДНА ЕТНОГРАФСКА КОЛЕКЦИЈА
Упркос пролазности и забораву
У овој кући на Савској падини, подигнутој по свој прилици почетком XIX века, беху и пошта, пекара, механа, стан. Обновљена, године 1968. постала је дом лепе српске етнографске збирке Христифора Црниловића. Ту су ношње и накит, алати и прибори, рукотворине и оружје... Недавно је све то опет синуло, у још једној обнови, и Манакова кућа опет је постала важна тачка у Савамали, кварту креативности и културе
Пише: Драгана Барјактаревић
Видици
ЉУБОМИР МИЦИЋ (1895-1971), ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА СПАСЕ ЕВРОПУ БАЛКАНСКИМ ВИТАЛИЗМОМ
Зенити наших слутњи
Није давао мира пуританцима и скоројевићима, великим малограђанима. Прогањао је буржује, ратне и антиратне профитере. Мислио да је боље залутати него огрезнути у устајалости. Веровао да ће Европу излечити нова уметност и да се она може покренути са слободних и чистих балканских планина. Са њим сарађују Маљевич и Кандински, Блок и Еренбург, Маринети и Вазари, Токин и Винавер, Црњански и Краков... Непријатеља је било мање, али су били опаснији
Пише: Петар Милатовић
Одлазак
ПРОФ. ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ (1921–2016), ВЕЛИКАН СРПСКЕ КУЛТУРЕ
Сведок голготе, пророк васкрса
Био је у возу смрти којим је хрватска војска 1942. превозила заточене сарајевске Србе у логор „Јасеновац”, на пут без повратка. (Тада је чуо изворну верзију песме „Ђурђевдан”.) Ипак је завршио у радном логору у Норвешкој, после побегао у Шведску, након рата вратио се у Југославију. Студирао, докторирао, предавао. Написао књиге од изузетне важности за српску културу и српску идеју. Рано схватио да нема краја српском страшном веку ни опстанка без унутрашње обнове. Зато је био на удару и србофоба и псеудо-Срба. Објављујемо делове његових ратних сећања која нам је недавно испричао
Пише: Дејан Булајић
Живот, романи
ПЕСНИК ЈОВАН ЗИВЛАК О ВРТЛОЗИМА КОЈИМА СМО ОПКОЉЕНИ И СУМЊИ У УТОПИЈЕ
На златној греди трагања
Свет моћи је бескрупулозан, неухватљив, и захтева да све потчини. Епоха великих спаситељских и еманципаторских истина је завршена. Човек се клати пред понором, у представи без хоризонта. Све што допире до нас је потресно и повезано са злом. Круг се не затвара прочишћењем, измирењем са добрим силама живота. Култура и уметност су понижене, тривијализоване, доспеле у руке једва просечних духова и претворене у сезонско штанцовање. Ми смо преморени, окупирани и запоседнути. Али све то нипошто не значи да су шансе Човека ништавне
Пише: Бранислав Матић
Палета
ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ СЕРГЕЈА АПАРИНА У МОНТРЕУ, ШВАЈЦАРСКА
Утврђење у невремену
Овај мајстор и посвећеник, вороњешки и земунски, спада у круг одабраних који су отелотворили традицију у најсавременијим облицима. Живу традицију, органску, која се не преноси филозофским трактатима него умећем, духом заната, тихим спојем рада и сна. Швајцарска публика га је знала, још из времена када је блистао у сазвежђу сада покојног Етјена Шатона у дворцу Гријер. Знала је његов сликарски језик чији кључеви нису непосредно доступни. Сада, двадесет година касније, Апарин се вратио у Романдију и донео изненађења
Пише: Слободан Деспот
Победник
МАРИНА МАЉКОВИЋ, СЕЛЕКТОРКА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ КОШАРКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ, ШАМПИОНКИ ЕВРОПЕ
Дати све и остатак
Одрастала је у породици славног тренера, живела у многим земљама. Привлачили су је глума, фотографија, језици. Колико је дубоко у кошарци схватили су тек кад је свој београдски тим увела у Прву лигу. После се са српском женском репрезентацијом попела на европски трон. Зна како се обнавља сопствена унутарња равнотежа и из људи призива оно најбоље. Срећна је што познаје своју земљу и што људи разумеју суштину подвига тима који води. Воли дух кафане и старе песме. Част је међу Србима леп појам, што их јасно описује
Текст: Алекса Комет, Дејан Булајић
Везе
ПОВОДОМ 160. ГОДИШЊИЦЕ ОД РОЂЕЊА СЛАВНОГ НАУЧНИКА
Теслин времеплов
Овај уметнички спектакл у Кнез-Михаиловој улици компанија „Телеком Србија” подарила је одушевљеним Београђанима и гостима престонице. Сликом и звуком, у 4D технологији, дочарани су најважнији животни тренуци и открића овог великана науке. Са зида Института „Сервантес” Београђанима се обратио и сам виртуелни Никола Тесла. Тим спојем високих технологија и уметности надахњују се млади научници да наставе Теслиним путем знања и иновативности
Славија
ШЕСТИ „ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ” У РУМИ
Кодови старе блискости
Словени треба поново да оснаже свест о јединству сопствених култура и заједничким културним коренима. А оваква окупљања томе су прави ослонац и буде наду у боље дане. Општина Рума и тамошња Градска библиотека „Атанасије Стојковић” наставиће да томе дају пун допринос. Ове године говорило се о словенској митологији, руској авангарди, Драгиши Васићу и „Браћи Карамазов”, а све је увеличала Вокална група „Звоница” из Омска, која негује музичку традицију сибирских Козака
Пише: Миле Вајагић
Здравље
НОВИ САДРЖАЈИ У „МЕРКУРОВОМ” СПА ЦЕНТРУ „РИМСКИ ИЗВОР”
Исконска моћ воде
Хидромасажна терапија, симболично названа „Пљусак 7”, третман је млазевима воде које производи седам џетова изнад пацијента. Благотворно дејство је вишеструко, од дубинске масаже до побољшања циркулације, детоксикације и обнављања коже
Центри
КАМП ЗАВОДА ЗА СПОРТ КОД КЛАДОВА
Нови процват „Караташа”
Некада је служио за смештај градитеља Хидроелектране „Ђердап I”, па као омладинско акцијашко насеље. Данас, под управом Завода за спорт и медицину спорта Србије, уз снажну подршку Владе, „Караташ” израста у модеран спортски центар, један од водећих на јужнословенским просторима. Уз оно потребно за врхунске припреме спортиста, овде ће бити доступно све што имају корисници Завода у Београду, од спортско-медицинских прегледа до психолошких и моторичких тестирања
Јубилеј
ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Традиција која обавезује
Свечаном академијом 29. јуна 2016. године, на којој ће бити бројне угледне домаће и иностране званице, Школа ће прославити велики јубилеј. На њој је досад дипломирало више од 120.000 студената, који успешно раде у разним секторима привреде и државе
Пише: Проф. др Ђуро Ђуровић
